Dugi niz godina, na našim penjalištima sam često zapažao razne sigurnosne propuste, pa neki su bili i moji. S obzirom na to da ranije nisam često posećivao Beogradska penjališta, nisam znao da se to odigrava u tolikoj meri. Za 10 dana boravka na V3 primetio sam jako veliki broj kršenja osnovnih sigurnosnih pravila prilikom penjanja. Ono što me najviše brine je sveopšta nezaiteresovanost okolnih penjača. Niko ni nepokušava da osobi koja greši stavi do znanja da nešto radi pogrešno.

Svašta nešto se izdešavalo u penjačkom svetu proteklih godina. Neki ljudi nisu više sa nama, neki su trajno onesposobljeni za bilo kakvi vid penjanja a neki su i preživeli da pričaju o tome. Odranjalo se kamenje, pucali su karabineri, kidale gurtne, odvezivali čvorovi, pa čak padali i ogromni blokovi stena, lomile su se ruke, noge, laktovi, zglobovi, butne kosti i udarale se glave. Na svu sreću, barem u sportsko penjačkom svetu, svi su ostali živi i zdravi da pričaju o tome.

Pišem ovaj tekst prvenstveno zbog mojih ljudi. Da li želite da budete tu kad neko pored vas, ne daj bože, pogine?. Mislite na osobu koja je pored vas pa čak i ako vam je totalni stranac, jer i ta osoba je nečiji unuk, sin, ćerka, nečiji brat, nečiji tata i nečija mama... Kao što je naš drugar Bane rekao "Ne radi se ovde o popovanju, ljudski život je u pitanju".

Ne dozvolite da VI, ne daj bože, budete "sledeći" ili neka vama bliska osoba.

Predivna Sopotnica, zvuči obećavajuće. Ljudi koju su ranije bili u Sopotnici očekuju dobar provod i dobar provod su i dobili. Krećemo kasno iz BG, autobus vija sopotničkim krivinama u 2 ujutru, vozač psuje...

Stižemo na lokaciju u 2 ujutru. Oko 3 sata počinje "tehnički sastanak". Organizator kupi startninu, novac za autobus i na tome se završava sastanak. Ustajemo oko pola 8 ujutru, sa samo par sati sna kako bismo se spremili za polazak. Organizator, Slavo Gluščević obaveštava devojku u autobusu kako vode za piće nema i kako penjači treba da ponesu vodu sa sobom. Naravno, poziv je usledio nakon odlaska iz doma. Ovu informaciju čuju samo prva dva sedišta autobusa.

Pešačimo do penjališta i nailazimo na prvi blok stena. Sektor ima 5 lakših, 2 projekta i 2 teža smera. Odmah primećujemo da na pojedinim smerovima nedostaju kompleti. Raspremamo opremu, vadimo uže i Nemanja počinje sa penjanjem jednog težeg smera uz Slavin komentar "Ova dva projekta su za Luku i Ivačketa, iovako će popeti sve, pa ko popne ovo pobedio je". Nakon izlaska prvog smera, prelazimo na projekat uz obrazloženja da su hvatišta koja se nalaze tek nekih 40-50 cm levo od smera "aut". Informacija je prihvaćena i počinje projektovanje.

Već nekoliko godina unazad članovi našeg kluba posećuju Baile Herculane. Nije to zbog toplih izvora, nimalo, ni zbog divne prirode, nimalo, ni zbog prelepih šuma i pešačenja od kojih se stopala tope, eh zbog toga pomalo. Razlog zbog koga se bezmalo svake godine neko svađa sa rumunskim carinicima jeste Herculane Climbing Open!

Pošli smo jednog lepog 26-og aprila vozom iz Beograda za banju. Na putu smo se uverili u raskoš naše železnice, tako što smo se osam sati klackali u smrdljivom prašnjavom vagonu sa opojnim mirisima izmeta iz toaleta. No međutim, nakon izvesnog vremena, naša verna drugarica i prvoklasni penjač Neda Mojsilović otkrila nam je čari susednog vagona. Oh, iznenađenja! Njihov vagon je bio bučniji, prljaviji, mirisao je na ustajao vazduh i još veći izmet iz toaleta! Kako li samo Rumuni ne uvide da naša tako uviđavna železnica nama obezbedila bolji vagon, veći stepen konfora i bolju uslugu za skuplje plaćenu kartu!? Mogli bi da se ugledaju na nas, svoje susede. I to mi je EU! Ni voz im nije pristojan.

No međutim, uspeli smo da preživimo tako očiglednu različitost naših vagona i stigli smo u Herculane. Bilo je 2 ujutru. Potom smo, oduševljeno, prepešačili 10 kilometara sa po 2 ogromna ranca, oduševljeni kvalitetom puteva i prevozom obezbedjenim.

Prosli vikend u Novom Sadu dokazano je da postoji vrsta narkotika koja podize raspoloženje, nivo adrenalina, a jedina njena negativna strana je upšala misića! Ne verujete? U oblaku magnezijuma u Sali penjačkog kluba Adrenalin, održan je još jedan Bolder Maraton. Prijatelji iz nekoliko različitih zemalja pojavili su se da se druže sa nama, penju i udišu ovaj novootkriveni narkotik - magnezijum u vazduhu!

Članovi našeg kluba odlično su se pokazali! Nisu toliko bitni rezultati takmičenja koliko njihova sposobnost da nadju način da odspavaju u nekom ćošku, uvale se nekome u vreću ( points at Maja), i pronađu sveže voće u 3 ujutru (points at Jelena)! Svi su se odlično proveli, popeli po nešto od 100 različitik smerova, a najuspešniji među njima poneli su sa sobom kreativne medalje i pehare.

Rezultate možete pogledati klikom na sledeći >>>link.

Više fotki možete pogledati na Adrenalinovoj Fan stranici.